fbpx
Hej ti! Zaprati nas!
Pratite nas! Veoma smo društveni 😉
Advertisement
Advertisement

Put u Plus

Published

on

ZEHRA POLJAKOVIĆ - RADIOSLOBODNAEVROPA

Prije nekoliko godina Zehra Poljaković iz Tuzle je doslovno bila na samrti, međutim odlučno je doktorima rekla da je više nikada neće vidjeti. Nije se pomorila sa smrću, željela je živjetii potpuno se okrenula prirodi.

 

Narod me otpisao, govorili su ova neće živjeti još dugo. Borila sam se sa raznim bolestima pet godina, dok nisam shvatila da se samo treba zdravo hraniti”, kaže Zehra, javlja “Radio Slobodna Evropa“…

Više ne uzima niti jedan lijek osim vitamina D.

“Koristim samo domaću hranu koju sama proizvedem. Ko želi vidjeti šta znači zdrava hrana i zdrav život neka vidi mene. Osjećam se prelijepo jer više nisam u bolničkim krevetima”, kaže Zehra.

Više pogledajte u priloženom videu:

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
foto: srbija24.com

Baba je navodno napisala pismo i poslala ga svojoj prijateljici, pa čak i ako je pismo fiktivno, poštedeće vas godina sazrevanja i prikupljanja životnih lekcija. To je vrlo praktično i otkriva kako razlikovati važno i nevažno.

Draga Berta,

Čitam sve više, a manje brišem prašinu. Sedim u dvorištu i divim se pogledu, a korov u vrtu me više ne ljuti. Provodim više vremena sa svojom porodicom i prijateljima i radim manje.

Kad god je moguće, život bi trebao biti forma ugodnih iskustava, a ne izdržljivosti. Sada pokušavam prepoznati te trenutke i ceniti ih.

Ništa ne štedim – koristimo dobar kineski porcelan i kristal za svaku posebnu priliku, kao što je gubitak jednog kilograma, popravljena sudopera ili prve procvetale perunike.

Nosim svoju dobru jaknu na pijacu. Moja teorija je da ako izgleda dobro, mogu potrošiti 28 dolara na malu torbu za hranu. Ne čuvam svoj najbolji parfem za posebne žurke, već sam ga stavila za prodavce i zaposlene u banci.

„Jedan dan“ i „uskoro“ gube vrednost u mom vokabularu. Ako vredi da se vidi nešto, čuje ili uradi, želim da vidim, čujem i uradim to.

Ne znam šta bi drugi radili ako bi znali da sutra neće biti ovde, što svi uzimamo zdravo za gotovo. Mislim da će pozvati članove porodice i nekoliko bliskih prijatelja. Mogu pozvati i nekoliko bivših prijatelja da im se izvine i da razbiju barijere iz bitaka iz prošlosti.

Želim da zamislim kako idu u kineski restoran na večeru ili neku hranu koja im se najviše sviđa. Pretpostavljam da nikad neću saznati.

Malo šta će mi smetati ako znam da su mi časovi izbrojani. Ljuta sam što nisam napisala neka pisma koja sam želela da napišem ovih dana. Žao mi je što nisam govorila svome suprugu i roditeljima dovoljno često koliko ih volim

Dajem sve od sebe da ne štedim, ne čuvam, ne odgađam ništa što u mom životu donosi smeh. I svako jutro kad otvorim oči, kažem sebi da je to nešto posebno. Svaki dan, svaki minut, svaki dah je dar.

Možda je naš život postao drugačija pesma nego što smo zamislili. Ali dokle god smo ovde, još uvek možemo da plešemo.

 

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

Najpoznatija ljubav dve rode, ona između Malene i Klepetana – traje i dalje.

Po 17. put, nakon odlaska u toplije krajeve, popularni Klepetan vratio se svojoj Malenoj u naselje Brodski Varoš u Hrvatskoj. Doduše, nešto ranije nego inače jer obično se vraćao krajem marta.

„Sav drhti od hladnoće, još se nije navikao na ove niske temperature. Stigao je juče u 15 sati i odmah je smazao dve kile mesa koje sam mu doneo u kanti“, kazao je Stjepan Vokić, penzionisani domar Područne škole u Brodskom Varošu koji još 1993. godine brine o zaljubljenim rodama.

Vokić dodaje kako ga je iznenadio Klepetanov raniji dolazak, ali kaže kako „priroda – zna svoje“.

„Video sam sedam roda kako lete iznad igrališta, a potom su sletele. Otišao sam ka njima kako bih saznao je li i Klepetan među njima. Kad sam im primakao meso Klepetan me prepoznao i odmah došao ka meni. Nakon što je pojeo, odleteo je u gnezdo Malenoj“, ispričao je penzionisani domar i dodao:

„Zabavljaju se već njih dvoje pa će kroz nekoliko nedelja Malena sneti i jaja. Možda će biti i malih ptića. Ali vidi se da je dug put izmorio Klepetana, dosta spava. Pa im, kako su navikli, donosim i hranu…“, kaže Vokić i dodaje da je snimio Klepetanov povratak pa će snimak uskoro osvanuti i na Fejsbuk stranici popularnih roda koju inače uređuje njegov sin.

„Ja vam nisam baš za te mobilne telefone, godine su tu…“, zaključio je Vokić s radošću u glasu jer njegovi ljubimci sastali su se i 17. godinu zaredom.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

Po broju doktora nauka i državnih reprezentativaca selo Gajdobra u Opštini Bačka Palanka jedinstveni je fenomen na prostorima bivše Jugoslavije. Iz njega potiče 39 doktora nauka, od čega su 19 univerzitetski profesori. Selo je dalo tri akademika i svetski priznatog aforističara. Dres sa državnim grbom nosilo je čak 37 žitelja Gajdobre.

Selo sa oko 2.600 stanovnika nema srednju školu, a ipak ih zovu Srpska Sorbona. Potomci hercegovačkih kolonista ponosno ističu da nose njihovu bistrinu i gorštačku veštinu.

 

– U Gajdobri postoji nešto što je onaj starogrčki agon. Stalna potreba za nadmetanjem, za postizanje više ciljeva, za takmičenjem, za uzdizanjem, za uzrastanjem u svojim oblastima – navodi prof. dr Jovo Radoš, bivši predsednik Karate saveza Jugoslavije.

Tačno znaju ime svakog doktora nauka ili sportiste, pa čak i onih čiji su roditelji odavde.

– Ogroman je broj, preko osamnaest repreznentativaca u rukometu. Što se tiče košarke, tu su najpoznatiji igrači Mirko Milićević, Nemanja Bjelica, Vladimir Lučić – ističe Stojan Dangubić.

Decenijama postižu poene za Srbiju, a tek ove godine dobiće prvu sportsku halu.

– Da se posvetimo tome da otvorimo neku školu rukometa, da dovedemo sadašnje i bivše reprezentativce da malo rade sa decom – kaže Rajko Prodanović, bivši reprezentativac Srbije u rukometu.

 

U Gajdobri ima nekoliko fabrika koje zapošljavaju oko 1.200 ljudi. Najveća proizvodi 70 miliona čarapa godišnje i sve izvozi. Stopa nezaposlenosti je na minimumu.

– Ne radi samo onaj ko neće. I uvozimo radnu snagu, tako da ogroman broj radnika dolazi iz okolnih mesta – napominje Stojan Dangubić.

U Gajdobri se još pripoveda o starom zavičaju a obraz svakog doma pažljivo se čuva.

– Potomstvo pamti svoje pretke, jer gde nema te veze potomstva i predaka, onda sve propada – ističe Jovo Radoš.

Nema značajnije stvari za stanovnike Gajdobre, nego da se pohvale da u tom selu „majka i dalje rađa sokolove“.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

Savjeti Rusa koji je navršio 104 godine natjeraće vas da preispitate svoje životne navike.

1. Naučite da sve “vidite živo” i uživate u svemu – travi, drveću, pticama, životinjama, zemlji, nebu. Gledajte ih ljubazno i sa punim srcem i oni će vam uzvratiti. To je znanje koje nećete pronaći u knjigama. 2. Odvojte neko vreme da stojite bosi na zemlji.

Dajte svoje telo zemlji kako ga ona ne sama ne bi pozvala. 3. Ugrabite svaku priliku da budete pored vode. Oslobodićete se umora i pročistiti misli. 4. Pijite čistu vodu kad od je moguće, ne čekajte da ožednite. To je najbolji lek. Tamo gde me sudbina nije vodila, prvo sam tražio izvor.

Ne pijte slatke i slane (mineralne) vode iz boca. Prva će izjesti jetru, druga će vezati krvne sudove. 5. Povrće treba da se nađe na vašem stolu svaki dan. Na prvom mestu cvekla, nema bolje hrane na zemlji. Zatim pasulj, bundeva, bobice, šargarepa, paradajz, paprike, spanać, zelena salata, jabuke, grožđe, šljive.

6. Ako želite možete da jedete meso. Ali retko. Nikako ne jedite svinjetinu, ona šalje na drugi svet. 7. Kobasice, prženi krompir, keks, slatkiši i hrana u konzervama su loša hrana. Moja hrana su žitarice, pasulj i zeleniš. Predatori jedu meso, oni su lenji, jedva se kreću.

Konji koji jedu žitarice aktivni su ceo dan. Skakavac se hrani travom i skače i leti ceo dan. 8. Kako bih jeo manje, pijem mnogo vode i jedem kompot, jedem prostu hranu i sveže povrće. Od četvrtka uveče do petka uveče ne jedem ništa, samo pijem vodu. 9. Post je najveća milost.

Ništa me ne jača i ne podmađuje kao post. Kosti postaju lakše, poput ptice, srce postaje veselo. Posle svakog velikog posta ja sam nekoliko godina mlađi. 10. Sunce izlazi i zalazi za vas. Rad prestaje nakon zalaska sunca. kada se naviknete na ovo telo i um će vam postati jači. Mozak će se bolje odmoriti i razbistriti za san. Tako rade kaluđeri i vojnici i zato imaju snagu da služe.

11. Treba da odspavate pola sata u toku dana kako bi se osvežila krv u vašoj glavi. Nemojte da spavate odmah nakon jela, tada se salo mast taloži u krvnim sudovima. 12. Manje sedite, ali spavajte dovoljno. 13. Pokušajte više da boravite na otvorenom prostoru. Naučite da živite u hladnoj prostoriji. Dovoljno je da vam stopala i ruke budu zagrejani, ali glava hladna.

Telo stari i propada od toplote. 14. Ojačavajte telo biljkama. Pomešajte šaku lekovitih biljaka i bobica i prelijte proključalom vodom i to pijte ceo dan. Na zimu uvidećete prave prednosti ovoga. 15. Ne zaboravite orašaste plodove. Orasi izgledaju poput našeg mozda, oni su i moćni za mozak. 16. Sa ljudima budite ljubazni i pažljivi. Od svakog od njih, makar površno, možete da naučite nešto.

Od ljudi ne stvarajte ni prijatelje ni neprijatelje tako vam nikada neće stvarati probleme. 17. Ono što vam je suđeno dobićete kad tad, samo treba da strpljivo čekate. Ne opterećujte dušu time. 18. Ne verujte u predrasude, astrologe i proricanje sudbine. Neka vam telo i srce budu čisti. 19. Kada se osećate loše, treba da šetate mnogo. Preko polja, kroz šume, pored reke.

Voda će odneti vašu tugu. Bitno je da zapamtite: najbolji lek za telo i dušu su: post, molitva i fizički rad. 20. Krećite se više. Na kamenu koji se kotrlja ne raste mahovina. Nesreće nas drže nepokretnim. Ne bežite od njih ne dozvolite im da dominiraju nad vama. Nikada se ne plašite da naučite i uradite nešto novo.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

MoŽda vam se svidi...