fbpx
Hej ti! Zaprati nas!
Pratite nas! Veoma smo društveni 😉
Advertisement
Advertisement

Zanimljivosti ッ

Published

on

Sutra se praznuje Lazareva subota, praznik u narodu poznat i kao Vrbica. Smatra se da je tog dana Isus Hrist vaskrsao Lazara iz groba, koji je već četiri dana bio mrtav.

Na ovaj dan, običaj je da se oko struka nose grančice vrbe, a deca nose i zvončiće oko vrata, što simbolično predstavlja pozdrav Hristu, koji je ulazio u Jerusalim.

Subota uoči praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila.

 

Tada se u našim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grančice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima.

FOTO: balkanspress.com

Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote. Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, svečano obučenu, crkvi, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici.

 

Na Vrbicu se uvek držala litija izvan hrama, tj. u Subotu Lazarevu posle podne. Svedočanstava o Vrbici imamo već krajem IV veka, od Silvije Akvitanke, koja je opisala bogosluženje Jerusalimske crkve toga vremena. U litiji su učestvovali, kao i danas, odrasli i deca noseći u rukama grančice maslina i palmi. U krajevima gde nema maslina i palmi nose se graničice vrbe. Zato se ova litija i naziva Vrbicom. Grančice vrba osvećuju se posebnom molitvom i kropljenjem osvećenom vodom na Cveti, na jutrenju, i dele se vernima, koji ih čuvaju tokom godine za slavskom ikonom.

U danima Cvetne nedelje bio je običaj da se narod kiti vrbom i koprivom. Lazareva subota se vezuje i za srpskog kneza Lazara koji je mučenički postradao na Kosovu 1389. godine. Veruje se da su tom prilikom dve Lazareve sestre kukale za bratom i da su se pretvorile u kukavice.

 

Mašta našega naroda je – koliko zbog žalosti za izgubljenim Kosovom toliko i zbog zajedničkog imena Lazar, i za biblijsku ličnost i za ličnost iz naše istorije – vezala i identifikovala ova dva motiva, ali je biblijski motiv izvoran: nije u pitanju samo Lazar, nego i njegove dve sestre koje su za bratom plakale, Marta i Marija, kaže Crkveno Predanje (Jn 12).

Primarno utemeljenje i značenje Lazareve subote jeste uspomena na Hristovog prijatelja Lazara koji je bio umro pa ga je Hristos na ovaj dan ponovo oživeo, tj. vaskrsao, što znači vratio u ovaj nepreobraženi svet fizičko-hemijske stvarnosti, da bi nastavio da živi, a onda opet da umre prirodnom smrću.

Vrbica pada na Lazarevu subotu, šestu po redu u Velikom ili Vaskršnjem postu. To je praznični dan u koji se ne rade teži poslovi. Ovoga dana deca su išla sa učiteljem i sveštenikom da naberu vrbove grančice, koje su donošene u crkvu gde su, sutradan, na Cveti, osveštavane i razdavane prisutnima koji su ih nosili kući i kao svetinju držali za ikonom. Vrbica je dan dečje radosti. Deca pevaju prigodne pesme i vesele se uz zvuke zvončića koje na vrpcama nose na vratu. U nekim krajevima se od vrbovih prutića plete venac i njime kiti ikona.

Takovci su organizovali povorke „lazarica“ i „dodola“. Lazarice su bile udešene, čiste u novim odelima, bogato iskićene, predstavljajući dolazak letnjeg perioda. Bile su rado dočekivane po kućama i darivane hranom i pićem. Grupu „lazarica“ sačinjavaju šest ili više neudatih devojaka od 14-20 godina i to dva „lazara“ i četiri „lazarice“: dve „prednjice“ i dve „zadnjice“.

Prvi „lazar“ je najstarija, najviša i najlepša devojka, a zadnjice su najmlađe i najmanje levojke. Ponekad su to i devojčice i od sedam godina. „Zadnjice“ su devojke koje prvi put učestvuju u „lazaricama“. One će naredne godine biti „prednjice“, a zatim muški ili ženski „lazar“. Ova postupnost ukazuje na postepeno uvođenje devojčica u red devojaka.

 

Rano ujutru „lazarice“ oblače svečanu narodnu nošnju i pri tom im pomaže „lazarova“ majka. Oblače starinsku dugu vezenu košulju, jelek, starinsku crvenu suknju – „vutu“, tzv. „pervaz“ sa šarama u obliku „kola“ – romba, pojas, crne vunene čarape i odžanke. Spreda preko „pervaza“ za pojas pričvrste vezenu maramu, a sa strane po jednu sličnu manju maramu. Oko vrata stave ogrlicu od zlatnih ili srebrnih metalnih para „žutku“.

Preko leđa ogrnu žutu maramu sa resama. Na jeleku nose „kite“ od manistri u obliku trouglova i krugova. U rukama nose „ćusteke“ od manistri. Na glavi nose crvene marame koje vežu kao truban, a „lazarice“ nose šešire ispletene od slame i okićene vencem od cveća.

Iz kuće „lazara“ povorka, u kojoj napred idu „lazari“, a za njim „prednjice“ i „zadnjice“ ide prvo na izvor kod koga, dok „lazari“ i „prednjice“ stoje u polukrugu, „zadnjice“ igraju, a ostale pevaju „Dobro jutro studna vodo“. Zatim se sve devojke umiju na izvoru. Posle toga vraćaju se u kuću „lazara“ i dok idu kroz šumu, preko polja, livada i pored ovaca ili orača pevaju pesme namenjene šumi, polju, njivi, livadi…

Pred kućom ih dočekuje domaćica i posipa žitom, a „lazarice“ je ljube u ruku, ulaze u kuću gde doručkuju za sofrom. Kad završe sa jelom, običaj je da sve odjenom bace kašike na sofru. Odatle kreću po celom selu od kuće do kuće i pred svakom igraju i pevaju pesme namenjene prvo kući, a zatim i svim ukućanima.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
FOTO: detinjarije.com

Evo kako žive siromašni!

Jednom je jedan bogat čovjek uzeo sina za ruku i poveo na put u namjeri da pokaže dječaku što znači živjeti u oskudici i bez novca. Zato su proveli nekoliko dana u seoskom kućanstvu jedne vrlo siromašne obitelji.

Po povratku kući, otac je upitao sina je li mu se svidjelo putovanje. “Da, oče. Svidjelo mi se.” – odgovorio je dječak.

“Jesi li vidio kako žive siromašni ljudi?” – Upitao je otac. “O, da!” – Glasio je odgovor.

“I koju si pouku donio s našeg putovanja?” – Ponovo upita otac.

A sin je odgovorio: “Vidio sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Naš bazen je do sredine dvorišta, a oni imaju potok kome se ne vidi kraj. Pred našom kućom sijaju lampioni, a kod njih zvijezde. Naša terasa se širi do prednjeg dvorišta, a kod njih je prostrano na sve strane. Mi imamo komad zemlje na kojem živimo, a oni beskrajna polja što se ne daju sagledati. Mi kupujemo hranu, a oni je sami uzgajaju. Oko naše kuće su zidine, a oko njihove prijatelji. ”

Otac je zinuo od čuda. Sin je na kraju kazao: “Shvatio sam, tata, koliko smo siromašni.”

Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...
FOTO: atma.hr

Život uvijek vraća ono što daješ

Ove se poučne priče vrijedi s vremena na vrijeme podsjetiti…

Jedan čovjek i njegov sin išli su planinom.

Odjednom, dječak zapne o kamen i krikne:

“AAAAAAAHHHHH!”

S planine odjekne: “AAAAAAAHHHHH!”

Znatiželjan viknu: “TKO SI TI?”

S planine odjekne: “TKO SI TI?”.

Dječak se razljuti pa vikne: “KUKAVICO!”

Glas odgovori: “KUKAVICO!”

Dječak pogleda oca i upita:

“Tata, što se ovo događa?”

“Obrati pažnju.” – reče otac.

Tada otac vikne: “DIVIM TI SE!”

Glas odgovori: “DIVIM TI SE!”

Otac reče: “PREDIVAN SI!”

A glas ponovi: “PREDIVAN SI!”

Dječak je stajao iznenađen ne shvaćajući što se događa.

Otac mu objasni: “Ljudi ovo zovu jeka.”

Ali, to je u stvari: “ŽIVOT”.

Život ti uvijek vraća ono što ti daješ.

Želiš li više ljubavi, daj više ljubavi.

Želiš li više dobra, daj više dobra.

Želiš li razumijevanje, trudi se razumjeti druge.

Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te poštuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i poštuj ih.

Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekt života…

Život ti uvijek vraća ono što daješ!

Tijek tvoga života nije slučajnost.

On je ogledalo tvojih djela.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...
FOTO: edukacija.info

POUČNA PRIČA: PRAVA LJUBAV NIKAD NE UMIRE

Na kraju jednog polja stajaše Ljubav i Samoća i promatraše mladi zaljubljeni par. Samoća reče Ljubavi:
Kladim se, da ću ih rastaviti.
Ljubav uzvrati:
– Sačekaj samo malo! Daj mi šansu da provjerim samo jednu stvar kod njih, a poslije toga možeš da odeš kod njih koliko god hoćeš puta.

Samoća se složi sa tim. A Ljubav se približi zaljubljenima, dodirnu ih, pogleda ih u oči i spazi u njima sjaj.

Vrati se nazad i reče Samoći:
– Hajde, sada je red na tebe!
– Ne, – odgovori Samoća – Sada ništa ne mogu da napravim, sada su njihova srca ispunjena Ljubavlju. Doći ću malo kasnije.

Proteče neko vrijeme i Samoća navrati pokraj kuće onog zaljubljenog para i vidje mladog oca i mladu majku sa novorođenom bebom. Samoća se bila nadala, da će ih do tada napustiti ljubav i nestrpljivo iščekujući, prekorači preko njihovog praga. No pogledavši im u oči, ona vidje samo Zahvalnost.
Okrenu se nazad i reče:
– Doći ću kasnije…

Proteče još dosta vremena i Samoća se pojavi ponovo pred njihovim vratima i začu dječju vrisku. Otac se tek vratio sa posla umoran, a majka je uspavljivala djecu. Samoća se opet ponada, da će ovog puta moći da ih rastavi, jer kako reče: ”Prošlo je toliko vremena i Ljubav i Zahvalnost bi dosad već trebali napustiti njihova srca.” No pogledavši im u oči, ona sada spazi u njima Poštovanje i Razumijevanje.
– Doći ću kasnije, reče i ovog puta i okrenu se i ode.

Proteče opet mnogo vremena. I Samoća se, po običaju, još jednom pojavi pred domom zaljubljenih. Primijeti sada da su im djeca već bila porasla. Sijedi otac je nešto objašnjavao sinovima, a majka je pripremala večeru u kuhinji. Zagledavši im se u oči, Samoća se još jednom razočara, vidjevši ovaj put u njima Povjerenje.

Proteče najviše vremena od tada. I Samoća još jednom svrati u isti dom. Zapazila je sada da unučad odlaze od kuće, a da kraj kamina ostade sjediti rastužena i onemoćala starica. Samoća je pogleda i slavodobitno reče:
– To je to, došao je konačno i moj trenutak!
Htjede zatim da joj pogleda u oči i da se uvjeri, no istog trena starica ustade i izađe iz kuće. Samoća krenu za njom. Uskoro, nekada mlada djevojka, a sada stara žena, stiže do groblja i sjede pored jednog groba. Bješe to grob njenog supruga.
– Izgleda, da sam ipak zakasnila – reče Samoća. – Vrijeme je dovršilo ono što je bio moj zadatak.
Tek tada se Samoća zagleda u rasplakane oči starice, i u njima vidje po prvi put USPOMENU: Uspomenu na Ljubav, Zahvalnost, Poštovanje, Razumijevanje i Povjerenje.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...
FOTO: buka.com

PRESTARA JE DA BI URADILA BILO ŠTA DRUGO S NJIM

Fenomenalni dječiji odgovori na pitanje zašto je Bog stvorio mamu:

1. Ona jedina zna gde se nalazi selotejp.

2. Uglavnom da čisti našu kuću.

3. Da nam pomogne da izađemo od tamo gde smo se rađali.

Kako je Bog stvorio mamu?

1. Koristio je prašinu, baš kao svi mi.

2. Magijom plus super snagom i sa puno miješanja.

3. Bog je stvorio moju mamu sasvim jednako kao mene. Samo je koristio veće dijelove.

Od kojih sastojaka su napravljene mame?

1. Bog je napravio mame od oblaka i anđeoske kose i svega lijepog na svijetu, sa samo mrvicom zloće.

2. One su morale početi od kostiju muškarca. Onda valjda zato rade puno špage, mislim.

Zašto ti je Bog dao bas tvoju mamu, a ne neku drugu? 

1. Jer smo u rodu.

2. Bog je znao da me ona jako voli, više nego što bi me druga mama voljela.

Kakva je tvoja mama bila kao devojčica?

1. Moja mama je uvek bila moja mama i ništa drugo.

2. Ne znam, jer nisam bila tamo, ali rekla bih da je bila prava šefovica.

3. Rekli su da je nekada bila jako dobra.

Što je mama morala znati o tati pre nego što su se venčali?

1. Njegovo prezime.

2. Morala je znati njegovu prošlost. Kao, je li lopov? Jel se napije od piva?

3. Koliko zaradi platu? Jel se drogira i da li hoće da joj pomogne u kućnim poslovima?

Zašto se tvoja mama udala za tvoga tatu? 

1. Moj tata kuha najbolje špagete na svetu. A mama voli puno da jede.

2. Postala je prestara da bi uradila bilo šta drugo s njim.

3. Moja baka kaže da tada mama nije imala kapu za razmišljanje na glavi.

Ko je šef u tvojoj kući?

1. Mama ne želi da bude šef, ali mora, jer tata je tako blesav.

2. Mama. Možeš to zaključiti po inspekciji sobe. Ona vidi stvari ispod kreveta.

3. Mislim da je mama, ali samo zato što ona mora da uradi mnogo toga više nego tata.

Koja je razlika između mame i tate?

1. Mame rade i na poslu i kod kuće, a tate rade samo na poslu.

2. Mame znaju kako da razgovaraju sa učiteljicom, a da je ne isprepadaju.

3. Tate su visoki i jaki, ali mame imaju pravu snagu, jer nju moraš pitati ako želiš da prespavaš kod drugarice.

4. Mame imaju magiju, one čine da se osećaš bolje bez lijekova.

Šta tvoja mama radi u slobodno vrijeme?

1. Mame nemaju slobodno vrijeme.

2. Kad to čuje, onda plaća račune cijeli dan.

Kad bi mogli da promjenite jednu stvar na svojoj mami, šta bi to bilo?

1. Ima neku čudnu ideju da stalno treba da spremam svoju sobu. Riješio bih se toga.

2. Učinila bih moju mamu pametnijom. Tada bi znala da je sve skrivila moja seka, a ne ja.

3. Voljela bih da se riješi onih nevidljivih očiju za koje kaže da ih ima na leđima.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

MoŽda vam se svidi...