fbpx
Hej ti! Zaprati nas!
Pratite nas! Veoma smo društveni 😉
Advertisement
Advertisement

Put u Plus

Published

on

U djetinjstvu se najčešće slažu kao “pas i mačka”, ali njihova ljubav je i tada snažna i nježna. Drugačija od svih ostalih.

Njihov odnos prolazi kroz razne faze – od ignorisanja i rivalstva u detinjstvu do najjače podrške i oslonca u zrelim godinama U detinjstvu se najčešće slažu kao “pas i mačka”, ali njihova ljubav je i tada snažna i nežna. Drugačija od svih ostalih. Brat i sestra se vole na najposebniji način, čak i kada se glasno svađaju i jedno ispred drugog istupaju kao ljuti rivali.

Oni koji nemaju tu privilegiju, mogu samo da im zavide. Psiholog Dragana Medić kaže da je ovaj odnos često od presudnog značaja za sve ostale relacije i uloge koje će devojčica i dečak imati tokom života. Ljubav između brata i sestre je specifična i prolazi kroz više faza – navodi psiholog.

 

FOTO: Novosti.rs

 

– U ranom detinjstvu dominira netrpeljivost praćena nerazumevanjem i ljubomorom, jer se deca bore za roditeljsku pažnju. Devojčice su često nežnije, pa su i odrasli blaži prema njima, favorizuju ih pošto su slabije, što dečake nervira i zato pokušavaju da dokažu da su njihove sestre negativci.

U tom uzrastu, oni su uglavnom grubi, ne libe se da “ćušnu” sestre, počupaju ih za kosu, podmetnu im nogu, unište lutku, kažu im da su dosadne ili glupe. Devojčice to stresno doživljavaju. Boli ih što ih braća kinje i ne žele sa njima da se igraju, pa za čas padnu u suze.

 

FOTO: Novosti.rs

 

FOTO: Novosti.rs

Ali ni one nisu tako nevine. Ponekad uživaju dok ih tužakaju roditeljima ili ih špijuniraju, ponosno otkucavajući roditeljima svaki njihov korak, kojim kupuju njihovu naklonost. Sagovornica “Života plus” objašnjava da se slična slika odigrava u pubertetu, kada su braća i dalje zvanično nezainteresovana za druženje sa sestrama. Distanca je prisutnija nego ranije.

Ali, razlika je u tome što su devojčice jače, pa im često uzvraćaju udarac. Sada i one njih ignorišu, ne trude se da im se približe i izbore za njihovu pažnju ili čak pokušavaju da rade i ponašaju se suprotno od njih. Taj proces se naziva “deindentifikacija siblinga” i nastaje kao posledica težnje da budu drugačiji.

Na taj način se zapravo nose sa međusobnim rivalstvom. To objašnjava zašto je u porodici jedno dete mirno i smerno, a drugo buntovno i svađalački nastrojeno – kaže Medićeva. Međutim, baš na tome nesvesno insistiraju roditelji, jer ih odmalena odvajaju, nastojeći da zadovolje kulturološke i rodne zahteve.

Ćerke tretiraju kao nežnice u roze boji, a sinove kao junačine u plavom, pa se oni gledaju sa krajnje suprotstavljenih pozicija. Vremenom se to promeni, jer kako odrastaju, brat i sestra shvataju da nemaju veće prijatelje jedno od drugog. Počinju da izlaze zajedno, slušaju istu muziku, stvaraju zajednička prijateljstva.

Braća su oduvek, ali sa godinama sve više, zaštitnički nastrojena prema sestrama i spremna su da se za njih založe u svakom trenutku. Sestre tako znaju da imaju svog štićenika, pa im to daje osećaj sigurnosti – kaže psiholog. Zato se i kaže da je biti brat ponekad bolje nego biti superheroj.

Sestre su, sa druge strane, braći najveća podrška, a njihova ljubav je toliko jaka da kažu da ako se desi porodični zločin, jedino sestre nikada nisu optužene, pošto je tako nešto najmanje verovatno. Bliskost među njima doseže posebne visine u još kasnijem dobu, kada roditelja više nema, pa se još više okreću jedno drugom.

Iako imaju svoju porodicu i svoj život, brat i sestra su uvek tu jedno za drugo. To je posebna ljubav, koja ne liči ni na jednu drugu. Ne zauzimajte stranu Sagovornica savetuje da roditelji ne pokušavaju po svaku cenu da zbliže sina i ćerku dok su mali, jer to može da izazove kontraefekat.

Ne bi trebalo da insistirate da se slažu u svakom trenutku i oko svega, da ih kažnjavate ako jedno drugo ignorišu, jer je prirodno da se deca u detinjstvu traže, a ne da im se nešto nameće. Pustite ih da se vole i svađaju, ali naravno, reagujte ako se tuku i povređuju. Nemojte da zauzimate ničiju stranu, nego negujte ravnopravnost, jer je to jedini način da se zbliže – poručuje psiholog Dragana Medić.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement

Pre neki dan su me zvali iz pošte da dođem jer mi je neko poslao novac.

Mislio sam da je neka greška, jer nemam nikog ko bi mi slao novac, a i teška sam beda, pa sam iskreno pomislio da me neko zeza.

Kada sam otišao rekli su mi da imam pismo i 3.000 dolara, a i dalje nisam mogao da verujem.

Uzmem pismo da čitam, drug iz osnovne koji sada živi u Americi, tada je bio beda kao što sam ja sada. Ja sam mu uvek davao koliko sam mogao, delio sa njim sendviče na pola, pili smo sokove iz iste flašice, bio mi kao brat.

Pre 10 godina otišao je za Ameriku, kako se kaže trbuhom za kruhom, pa izgleda da je uspeo.

Na kraju pisma je napisao:

“Brate kada god ti bude trebalo, samo mi javi, znam kako ti je sada i znam kakav si čovek kada imaš. Hvala Bogu, ja sada imam dovoljno i smatraj to kao da i ti imaš.Tvoj brat…”

Ni sada ne mogu da verujem da me se nakon toliko godina setio i da pamti sve što sam mu dobro činio. Izgleda da i u ova teška, zla vremena isplati se biti čovek. Ko bi rekao…

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

Devojčica kleči pored bake koja prosi u Knez Mihailovoj, razgovaraju neko vreme, a onda sledi – topao zagrljaj. Sve je to zabeleženo na fotografijama koje pogađaju pravo u srce.

Autor fotografija, Vladimir Čeh, juče je šetao glavnom gradskom štraftom i video potresnu scenu. Nije saznao o čemu su pričale „devojčica sa rančetom i baka sa čančetom“, kako je opisao ove foto-zapise na društvenoj mreži Fejsbuk.

– Video sam da devojčica kleči i da razgovara sa bakom. Kada su se zagrlile, srce mi se steglo. Nisam želeo da ih ometam i prilazim, već sam samo fotografisao. Inače, baka koja prosi je gotovo svaki dan tu, nedaleko od Srpske akademije nauka i umetnosti – kaže Vladimir za „Blic“.

Iako se ne zna o čemu su razgovarale, jedno je sigurno, ovakvi gestovi vraćaju veru u ljude.

U Beogradu više od 2.000 beskućnika

Podsetimo, procenjuje se da u Beogradu živi više od 2.000 beskućnika, smeštajni kapaciteti prihvatilišta su mali, te su mnogi prinuđeni da po ceo dan provode na ulici nadajući se da će od dobrih ljudi dobiti „neki dinar“ tek toliko da „preguraju“ dan.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

Umesto da se fokusirate na ono što nemate u životu, pokušajte da se usredsredite na sve divne stvari koje već imate i sve neverovatne ljude oko sebe, i videćete da imate puno
stvari na kojima ste zahvalni!

Koliko god grubo da to zvuči – život je zaista kratak. I ne mogu da ne primetim da većina ljudi uzima život zdravo za gotovo. Samo prolazimo kroz naš svakodnevni život a da ga zapravo ne živimo. Prvo, žurimo da diplomiramo. Onda žurimo da nađemo posao i, naravno, oženimo se/udamo i osnujemo porodicu. A kada napokon označimo sve ove stvari na našoj listi, ono što većina nas obično čeka je – početak vikenda, platu, letnji odmor, savršen trenutak za nešto. Za našu sreću.

 

Ali kao što smo već rekli – ovo putovanje koje se zove život je prekratko. Sat samo otkucava i u treptaju oka naše vreme na ovoj planeti je završeno. Stoga, umesto da samo prolazimo kroz život, svi bi trebalo da se podsetimo da je svaki dan koji provodimo na Zemlji dar, a ne dato pravo.

 

Moramo da se podsetimo da u potpunosti prihvatimo i uživamo u svakom minutu naših života i da mudro provodimo vreme u ovom svetu kako bismo učinili svoj život vrednim i ispunjenim!

 

Evo i tih 7 lekcija koje bi svako trebalo da nauči: 

 

1. Živite svoj život za sebe! 

 

Samo jednom se živi. Pa, zašto biste trošili svoj život radeći ono što drugi očekuju od vas i žele da uradite? Zašto biste trošili svoj život uvek pokušavajući da zadovoljite sve i da se dokažete onima oko vas? Postoji jedna važna stvar koju morate zapamtiti: Vi ste gospodar svog života i vi ste jedini koji upravljaju njime!

 

Nikada ne dozvolite da vas drugi ljudi obeshrabruju u tome da radite stvari koje volite i koje vas čine srećnim. Nikada nemojte dozvoliti drugim ljudima da projektuju svoje nesigurnosti, strahove i negativnosti na vas. Nikada ne dozvolite drugima da diktiraju i oblikuju vaš život.

 

2. Budite zahvalni! 

 

Možda ne živite u vili, nemate jahtu i ne vozite Ferari. Vaš posao možda nije posao iz snova i možda niste jedan od 100 najbogatijih ljudi na svetu. Da, možda nemate mnogo stvari koje biste voleli da imate ili za koje mislite da ih zaslužujete, ali šta je sa svim onim stvarima koje već imate: krov nad glavom, neverovatni prijatelji i porodica, pristojan posao, ljubimac?

Jer tamo ima na hiljade koji nemaju te stvari, a kamoli luksuznu kuću, brendiranu odeću i skupe automobile. Dakle, umesto da se fokusirate na ono što nemate u životu, pokušajte da se usredsredite na sve divne stvari koje već imate i sve neverovatne ljude oko sebe, i videćete da imate puno stvari za koje ste zahvalni. Čim počnete da vežbate zahvalnost, biće trenutak kada ćete dozvoliti ovoj vrlini da neguje vašu dušu.

 

3. Prihvatite sadašnji trenutak! 

 

‘Ostavite prošlost u prošlosti ‘ i ‘budućnost je neizvesna’ – mogu vam zvučati kao klišei, ali oni su istiniti. Često se trudimo da čitav svoj život provedemo misleći i brinući o nečemu što se već dogodilo ili šta se može tek dogoditi. Ali istina je da se ništa od toga ne može kontrolisati.

Jedina stvar koju možemo da kontrolišemo je ono što radimo i kako reagujemo u ovom trenutku, SADA! Stoga, umesto da pokušavate da promenite svoju prošlost ili opsesiju o tome šta će se desiti, usredsredite se na sadašnji trenutak i naučite da živite ovde i sada.

 

4. Neuspesi su lekcije koje treba naučiti! 

 

Neke od najtežih i najvažnijih lekcija koje učimo u životu dolaze u obliku neuspeha. Svi smo nenamerno ili namerno rekli ili učinili nešto što nije trebalo. Svi smo doneli pogrešne odluke i izbore. Svi smo povredili nekoga. Da, to je istina – svi mi pravimo greške. U stvari, baš te greške nas čine ljudskim bićima. Neka vas te greške nauče važnim stvarima o sebi i neka vam pomognu da rastete i postanete bolja osoba.

 

5. Dela stvarno govore glasnije od reči! 

 

Ovo može zvučati kao još jedan kliše za vas – ali to je apsolutna istina.

Sjajni planovi o vašem životu i maštanje o životu u većoj kući ili dobro plaćen posao ili drugačiji izgled je super (i nije previše teško, da budemi iskreni), ali to neće učiniti vaše snove stvarnim.

Dakle, ako želite da ispunite sve svoje ciljeve i snove, prvo shvatite šta zaista želite, a zatim preduzmite akciju da to postignete. Prestanite čekati da se desi čudo ili da vam neko drugi ostvari ciljeve. Izađite u svet i ostvarite ih sami.

 

6. Održavajte ravnotežu u svom životu! 

 

Uzmite sve vreme koje vam je potrebno da ostvarite svoje ciljeve i snove, bez obzira koliko nerealno izgledaju drugima, i radite naporno dok ih ne ispunite. Ipak, ne zaboravite da posvetite svoje vreme i onima koji su vam zaista važni. Oni koji iskreno vole i brinu o vama – vašoj porodici i prijateljima. Bez obzira gde se nalazite u životu, pobrinite se da provedete kvalitetno vreme sa svojim voljenima. Družite se s njima, zagrlite ih, poljubite ih i recite im koliko vam znače. Ne sumnjajte da će to mnogo ceniti!

 

7. Ljubaznost je važna! 

 

Kako god izabrali da živite svoj život, nikada ne zaboravite da budete ljubazni prema drugima. Pomozite starici da pređe ulicu. Nasmejte nekoga ko deluje tužno. Zadivljujuće je kako nasmejati ili pozdraviti slučajnu osobu sa ugodnim “Dobro jutro” može ih učiniti pozitivnijim i zadovoljnijim.

 

Ljubazne reči i dela zaista mogu učiniti svet boljim mestom za život! 

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

Penzionisanje kod mnogih ljudi izaziva strah.

 Tako, na listi od 43 životna događaja koja donose najveći stresvreme za penziju zauzima deseto mesto.

 

Iako je starost i vreme za penzionisanje uvek puno neprijatnih iznenađenja, ono nosi sa sobom i neverovatnu korist, za koju mnogi ljudi ne znaju ali opet sanjare o tome. Radi se o poboljšanju zdravlja.

Nema ničeg iznenađujućeg u činjenici da starost donosi i loše zdravljeMnogo je zanimljivije da penzionisanje donosi poboljšanje  zdravlja.

Neke studije ukazuju na pozitivan efekat, dok drugi ukazuju na negativan efekat. Sa stanovišta mentalnog zdravlja, njihova mišljenja se podudaraju u korist dobrog razloga:

 

1. Nema posla, nema stresa. U penziji, stresa nema, što osobi daje olakšanje i relaksaciju.

2. Više sna. Spavanje je odgovor na sva pitanja vezana sa zdravljem. Ako ste ceo život ustajali ranije kako biste radili, san vam je verovatno bio luksuz. Spavanje podstiče mentalno opuštanje.

3. Fizička aktivnost. U penzionerskim danima život tek počinje. Ljudi imaju više vremena za sebe, za šetnju, planinarenje, druženje…To predstavlja veliku hranu za dušu!

 

Ispostavlja se da penzionisanje može da poboljša mentalno zdravlje. Međutim sam prelaz od zaposlenja pa do penzionisanja, za mnoge ljude prestavlja težak period. Ali ovo vam može pomoći:

 

1. Novi prijatelji. Nikad nije prekasno da upoznate nove ljude, proširite krug prijateljstva. Nastavite da komunicirate sa bivšim kolegama i prijateljima.

2. Nastavite da učite. Ako svaki dan naučite nešto novo, vaš um će biti zdrav i bistar. U životu uvek postoji nešto novo za učenje i nova mogućnost za razvoj.

3. Pronađite hobi. Sada morate da shvatite da ste slobodni. Budite kreativni i bavite se sa čim god želite. Nađite sebi nešto što vas ispunjava.

 

Ako nemate novca da putujete po Francuskoj ili idete na more, penzionisanje ipak može biti divno samo iz aspekta slobode. Sklapanje prijateljstva i bavite se sobom. Neka najlepši period života počne!

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

MoŽda vam se svidi...