fbpx
Hej ti! Zaprati nas!
Pratite nas! Veoma smo društveni 😉
Advertisement
Advertisement

Tragom Istine

Published

on

Za Stefanov problem njegova majka je saznala već u porodilištu.

“Kad god vam je teško, zagrlite svoje dete, jer je to ono što vraća snagu”. Ovaj način borbe ponekad je jedino što preostaje Dušici Vukosavljević (44), čije je dete pri porođaju pretrpelo masivno krvarenje na mozgu. U godinama koje su sledile, Stefan (20) iz Beograda, zbog toga je oboleo od cerebralne paralize, epilepsije i ima oštećenje vida i sluha. Kao da to nije dovoljno, u najtežem trenutku, muž joj je postavio najstrašniji ultimatum “ostavi svoje čedo i pravi sa mnom drugo, ili ja odlazim”. Ova hrabra žena nastavila je sama, ponosno i hrabro.Dušicina priča nije poziv u pomoć. Naprotiv, ona želi da je pruži drugima koji su u sličnoj situaciji, ali njena poruka da roditelji zagrle svoje dete može da pomogne i onima, koji prilikom “izvođenja deteta na put”, izgube snagu.

Za Stefanov problem njegova majka je saznala već u porodilištu.

– Mojoj bebi se obmotala pupčana vrpca. Zbog toga je imao moždano krvarenje. Znala sam da ima oštećenje mozga, ali se tad još nije znalo u kojoj meri – započela je sa hrabrim osmehom, Stefanovu i svoju priču, Dušica Vukosavljević (44) iz Beograda.

Prvi simptomi teške traume su se odmah videli.

– Primetila sam da ima treperenje očiju i shvatila sam da mu je oštećen vid. Tad se još nije znalo koje će sve zdravstvene probleme da ima – podelila je težak trenutak moja sagovornica.

Takvih trenutaka u Dušicinom i Stefanovom životu bilo je previše. Ima ih i dalje. Ali, jedan posebno izaziva nevericu i šok. Meni je ostavio gorak ukus i naveo me da razmišljam “kakva osoba je u stanju da postupi tako?”. Čini mi se da odgovor nikad neću uspeti da pronađem.

– Iako je Stefan sa pet i po meseci imao “samo” oštećenje vida, njegov otac je tad odlučio da nas napusti. Dao mi je da biram – ili ću da ostavim svoje dete i da nastavim život kao da se nije ni rodio, ili ću da ostavim njega. Rekla sam mu da ne postoji muškarac zbog kog bih napustila svoje dete koje je baš mene izabralo da mu budem mama. I opet bih donela istu odluku – istakla je majka koju krasi neverovatna snaga.

DALJI TOK STEFANOVE BOLESTI

Kad je došlo vreme da Dušicina beba prohoda, videlo se da je Stefan oboleo i od cerebralne paralize.

– Stefan je osoba sa poteškoćama u mentalnom razvoju. Pored oštećenja vida i paralize, ima i oštećenje sluha. I nekoliko godina imao je “samo” ove zdravstvene probleme. A, onda se pred pubertet javila i epilepsija. On je, inače, medicinski fenomen, jer je imao veliko oštećenje malog mozga gde se nalaze svi vitalni sistemi. Međutim, drugi centri su preuzeli ulogu malog mozga – ispričala je sagovornica.

Dušici Vukosavljević je u početku bilo teško. I sad dođu takvi trenuci. Vedra i jaka žena, nosi se sa problemima podignute glave, a u tome joj pomaže i sin, a snagu joj daje što je Stefan nasmejan i srećan.

– Moje dete je dosta funkcionalno, s obzirom na to koliko je oštećenje. To mi mnogo znači, jer može da ode do toaleta, da mi pomogne kad treba da ga podignem iz kolica. To jeste teško, ali on učini da taj trenutak bude lep, jer me tad zagrli i počne da ljubi. To učini jer zna da tako svojoj majci daje snagu – istakla je sa ozarenim licem Dušica Vukosavljević, hrabra majka koja je samo jedna od mnogih.

Stefan je hedonista, kako kaže njegova majka. Obožava društvo, bazen, da je u centru pažnje, da se mazi i da pleni svojom pojavom. Mene je opčinio, naročito kad sam mu pružila ruku na rastanku. Prihvatio ju je toplo, srdačno i spustio glavu da je poljubi. Na licu mu je bio osmeh koji je i meni dao snagu da drugačije sagledam svakodnevne probleme pred koje me život stavlja.

Ponosnu snažnu majku i njenog neponovljivog sina sam upoznala na konferenciji – Život i položaj osoba sa poteškoćama u mentalnom razvoju i njihovih porodica.

Dušica je na njoj govorila sa ciljem da pomogne da se olakša život drugim porodicama sa sličnim problemom. Iako je ponekad na izmaku snage zbog svoje životne priče, nije joj teško da je nađe za druge.

“Kad god vam je teško, zagrlite svoje dete, jer je to ono što vraća snagu” je Dušicina poruka roditeljima koji se nalaze u sličnoj situaciji Foto: Telegraf

REŠAVANJE PROBLEMA OSOBA SA POTEŠKOĆAMA U MENTALNOM RAZVOJU

Konferenciji su prisustvovali i Dragan Vulević, savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Tanja Štaljonić, predsednik Humanitarne organizacije “Prijatelj u nevolji”.

Na njoj je Štaljonić istakla da se problemi u porodici jave čim se rodi osoba sa poteškoćama u mentalnom razvoju.

– To se dešava jer roditelji nemaju adekvatnu podršku nadležnih. Drugi problem jeste nedostatak informacija. Ne postoji informator gde bi roditelji mogli da se upoznaju sa svojim pravima. Međutim, najveći problem roditeljima jeste pitanje šta će da se desi sa njihovom decom kad oni više ne budu mogli da se brinu o njima, što zbog svoje bolesti ili smrti – istakla je Tanja Štaljonić, predsednik Humanitarne organizacije “Prijatelj u nevolji”.

Dragan Vulević, savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja istakao je da su problemi porodica sa decom ometenom u razvoju grupisani u tri segmenta.

– Postoje određeni materijalni problemi, problemi koji se javljaju u organizaciji života i treći problem, koji najviše muči roditelje, jeste šta će biti sa njihovim detetom ako se oni razbole ili kad ih više ne bude bilo. Jedan od odgovora jeste stanovanje uz podršku, taj sistem treba razvijati i država ima neki pravac daljeg delovanja – rekao je Vulević.

Savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja napomenuo je da je potrebno da se deci obezbedi jedan dostojanstven kvalitet života, i da po njemu rešenje nije da se oni nalaze u sklopu nekog doma.

– Smeštaj gde će deca ometena u razvoju stanovati uz podršku treba da bude u gradu. Neophodno je da ih ne izolujemo, da oni komuiniciraju, da se uklope u neku zajednicu. To je jedino gde ja sad vidim da postoji neko rešenje – kazao je Vulević.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement

Dr. Ranko Rajović, poznati stručnjak za rano poticanje dječje inteligencije objašnjava zašto ne trebamo zabranjivati djeci da se igraju na podu, skaču po krevetu i vrte se oko svoje osi te kakve veze s inteligencijom imaju dječja kolica i kašice …

Inteligencija nije nasljedna, nasljeđuje se samo potencijal kojeg treba aktivirati, a u tom smislu je najvažnija rana stimulacija u prvim godinama života djeteta, dok najveći utjecaj na njega imaju upravo roditelji”, ističe dr. Ranko Rajović, autor NTC sustava učenja, koji se primjenjuje u vrtićima i školama u 14 država Europe, uključujući i neke vrtiće u Hrvatskoj.

Liječnik, specijalist interne medicine iz Srbije, koji se niz godina bavio istraživanjima u području neurofiziologije i neuroendokrinologije, član je međunarodnog odbora Mensa za darovitu djecu i suradnik UNICEF-a, te sve popularniji stručnjak za rani razvoj inteligencije.

Kojim čestim pogreškama roditelji mogu negativno utjecati na prirodni razvoj inteligencije kod djeteta, objasnio je na jednom od svojih predavanja u Zagrebu, u organizaciji izdavačke kuće Harfa:

Ružičasta soba

Beba u prvih mjesec dana vidi sve mutno, kao da ima dioptriju +20, i primjećuje jedino jake kontraste. Umjesto jednoličnih, ružičastih ili plavih interijera, u dječju sobu trebalo bi barem u tom prvom razdoblju staviti tamne zavjese ili tapete koje će biti kontrast, poručuje dr. Rajović.

Sprječavanje igre na podu

Dok dijete puže, rukama se oslanja na pod, a takav pritisak na dlan aktivira određene dijelove mozga koji su važni za kasniju inteligenciju. Neki roditelji brzo podižu dijete s poda, ne žele da se zaprlja ili rukama unese u usta neku prljavštinu ili nešto što nađe na podu. No faza puzanja je jako kratka i ako se tada ne dogodi specifična stimulacija dlana, propušta se dobra prilika za razvoj mozga.

Zabrana skakanja po krevetu

Neuroni koji ne rade umiru, a upravo neuroni prirodno potiču djecu da skaču. Svaki skok pomiče težište tijela u lijevo ili desno pa onda moraju aktivirati sve mišiće da bi održali ravnotežu prilikom povratka na noge, a upravljanje time je aktivnost mozga.

“Umjesto da zabranite djetetu skakanje, pazite na sigurnost. A ako zaista želite potaknuti razvoj inteligencije djeteta, rodite mu brata ili sestru, jer jedno dijete će skakati pet minuta, a dvoje će ih zajedno skakati pet sati. “, poručuje dr. Ranko Rajović, koji napominje da slično kao skakanje, djeluje i vrtnja oko svoje osi, nakon koje djeca ponekad i padnu.

Vožnja u kolicima umjesto hodanja

Hodanje je jako važno za razvoj mozga, a mnogi roditelji danas djecu voze u kolicima čak do četvrte ili pete godine. Pored utjecaja na kognitivni razvoj, dugo guranje djece u kolicima dovodi i do pojave spuštenih stopala koja danas ima već oko 70 posto djece. Svakako bi djeca trebala što više hodati a idealno je, kad za to postoje uvjeti, da hodaju bosa.

Predugo miksanje hrane

Sa žvakanjem dijete počinje u dobi od šest mjeseci, a do 18 mjeseci trebalo bi svakako prijeći s kašica na krutu hranu. Važno je da žvače, da mu se hrana ne miksa i ne usitnjuje na male komadiće, jer žvakanje, prema riječima dr. Rajovića, šalje impulse u korteks, čisti zube, aktivira jezik, pa će se i govor bolje razviti, a važno je i za imunitet.

No čak i ako je bilo grešaka ili propusta u prvim godinama, napominje dr. Ranko Rajović, roditelji još uvijek kroz različite vježbe i igre mogu potaknuti razvoj inteligencije kod svog predškolca ili školarca.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

U zaseosku Mandići kraj jezera Zaovine na Tari od nedelje do utorka trajala je borba meštana sa vremenom da iz kuća, ugroženih klizištem i u kojima života više nema, evakuišu pokućstvo pre nego što se njihovi objekti potpuno sruše.

Od srede su samo nemoćni posmatrači, jer ono imovine što je u kućama ostalo više se ne može izneti.

Mnogobrojna klizišta oko akumulacije Zaovine pokrenula su se proteklih dana kao posledica naglog ispuštanja vode iz jezera, koja je korišćena za proizvodnju električne energije.

Iza vode koja je sa Tare ispumpana za potrebe Hidroelektrane “Bajina Bašta”, i koja je više nego prepolovila nivo jezera, ostala je pustoš u vidu potpuno presušenih zaliva i suvih padina uz koje se dizalo jezero. Da prizor bude još sablasniji, na površinu su izbili ostaci davno potopljenih naselja, čak i nadgrobni spomenici.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...
FOTO: radiosarajevo.ba

Samo vodotoci oko rijeke Une u cijeloj BiH nisu zatrovani glifosatom, hemikalijom za kontrolu korova i otrovnog hrasta, pokazali su rezultati istraživanja Centra za životnu sredinu iz Banje Luke.

Istraživanje je provedeno u 142 općine, a u 138 općina u vodotocima i pitkim vodama nalazi se glifosat – herbicid koji je vjerovatno kancerogen.

Svake godine u vrijeme proljeća se na voćnjacima, njivama prije i poslije žetve, na javnim prostorima itd. koristi glifosat kako bi se riješili korova, ali on prodire u zemljište, a potom i do pitke vode.

“U maju prošle godine radili smo brze testove najvećih vodotoka u općinama i pitke vode, te smo otkrili da se u gotovo svim nalazi glifosat. Jedina mjesta u čijim vodotocima nismo pronašli tragove glifosata su vodotoci oko rijeke Une – Novi Grad, Bihać i još neka manja mjesta”, rekla je za Radiosarajevo.ba Ivana Kulić iz Centra za životnu sredinu.

Iako je istraživanje sprovedeno prošle godine, Kulić smatra da situacija na terenu nije popravljena jer se glifosat i dalje koristi za ubijanje korova u baštama, parkovima itd.

“Nismo pratili da li je situacija popravljena jer su testovi skupi. Za sada to još ne možemo provjeriti”, rekla nam je Kulić.

Inače, ovaj herbicid je Svjetska zdravstvena organizacija (WHO), odnosno njena Međunarodna agencija za istraživanja o karcinomu (IARC), u martu 2015. godine okarakterizirala kao „vjerojatno kancerogenim“. 

Novija izučavanja ukazala su na mogući utjecaj glifosata na zdravlje (posebno na endokrini sustav) i utjecaj na okoliš. Ispite koje je naručila mrežna ekološka organizacija za zaštitu okoliša Friends of the Earth (Prijatelji Zemlje) Europe pokazuju da se tragovi glifosata mogu pronaći u tijelima ljudi. Friends of the Earth su od nezavisnog laboratorija u Njemačkoj naručili ispitivanje uzoraka mokraće sakupljenih u 18 europskih zemalja. Rezultati su pokazali da je tragove glifosata moguće pronaći u uzorcima iz svih zemalja. Kada se uzmu u obzir svi prikupljeni uzorci, tragove glifosata je moguće pronaći u čak 44 posto uzoraka.

Istraživanja na životinjama pokazuju da se prilikom konzumacije biljaka na kojima se nalazi glifosfata da se oko 15-30 posto apsorbira u tijelu te životinje. U istim istraživanjima dokazano je da je glifosfat pronađen u krvi i tkivima ispitanih životinja. U procesu raspada, od manjih količina glifosfata može nastati l-aminometilfosfonska kiselina. Dokazi ukazuju da 1 posto glifosata ostaje u tijelu i tjedan dana nakon izlaganja.

Iako Europska unija nije zabranila upotrebu glifosata, mnoge države poput Italije zabranile su njegovu upotrebu na javnim površinama, dok Francuska planira do 2022. godine u potpunosti da zabrani glifosat, bez obzira na odluku Europske komisije.

Centar za životnu sredinu je u septembru 2017. godine obavio i nasumično uzorkovanje namirnica u Banjoj Luci i pet uzoraka analizirao na ostatke glifosata u certifikovanoj laboratoriji. Svi uzorci su imali nivo glifosata manji od 0.1 mg/kg, što predstavlja maksimalne dozvoljene količine glifosata u namirnicama, te su u zakonski propisanom opsegu. Takvi rezultati prikazani su zbog činjenice da su genetski modificirani usjevi zabranjeni u Bosni i Hercegovini, a glifosat se ipak najviše koristi upravo na njima.

Iste godine u septembru u anketi koju je sproveo ovaj Centar 97,2 posto anketiranih BiH iskazalo je protivljenje korištenju ovog herbicida. No upotreba ove hemikalije je široka, stoga su glifosat ipak nastavili koristiti, što potvrđuju i istraživanja iz 2018. godine.

Problem sa glifosatom našao se pod lupom svjetske javnosti zbog afere u Sjedinjenim Američkim Državama sa vodećim svjetskim proizvođačem herbicida glifosata Monsantom. Naime, Savezna porota Kalifornije presudila je da je Monsanto odgovoran za rak još jedne osobe, te je naloženo proizvođaču Roundupa da plati 80 miliona dolara odštete. Odluka donesena u srijedu 27. marta veliki je udarac za Monsanto i njegovu matičnu kompaniju Bayer, prenijeli su iz Centra za životnu sredinu.

Predstavnik kompanije je izjavio kako će se Bayer žaliti na presudu. U presudi u ranijoj fazi suđenja, porota u San Francisku jednoglasno je presudila da je herbicid “značajan faktor” u uzrokovanju raka Edwina Hardemana.

Hardeman, 70-godišnji čovjek iz Santa Rose tvrdi da je izlaganja glifosatnom herbicidu razvio ne-Hodgkinov limfom (NHL), rak koji utiče na imunološki sistem.Slučaj je privukao međunarodnu pozornost i izazvao nova pitanja o potencijalnim zdravstvenim rizicima herbicida Roundup. Korporacija Monsanto danas se suočava s više od 9.000 sličnih tužbi širom SAD-a kojima se tvrdi da im je Roundup izazvao rak.

Hardeman je iznio tokom svjedočenja  da je herbicid koristio gotovo 30 godina  i da mu je u jednom trenutku došao u dodir sa kožom, prije nego što mu je dijagnosticiran rak. On je koristio ovu hemikaliju za kontrolu korova i otrovnog hrasta na svom imanju, počevši od 1986. Također je na sudu rekao da ne bi koristio proizvod da je isti došao s upozorenjem za rak. Bayer je nastavio tvrditi da je Roundup siguran za upotrebu, ne uzrokuje rak te stoga ne treba imati oznaku upozorenja za upotrebu.

Brian Stekloff, advokat ove korporacije, prije presude poručio je poroti : “Monsanto, u skladu s naukom, djeluju odgovorno. “

Pravni tim Hardemana izjavio je da je jednoglasna odluka donijela potvrdu o neodgovornom ponašanju ove kompanije tokom niza godina: “Danas se porota odlučno izjasnila da smatra Monsanto odgovornim za 40 godina korporativne zloupotrebe i poslali su  poruku Monsantu da mora promijeniti način na koji posluje.”

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

Odeljenje za onkologiju i hematologiju Dečje bolnice Kantrida u Rijeci poslednjih dana je u centru pažnje hrvatske i balkanske javnosti.

Naime, na tom odeljenju se lečila malena Mila Rončević, a njen otac je u izjavama isticao da se njenoj doktorki Jeleni Roganović ne može dovoljno zahvaliti na svemu što je učinila.

– Podigao bih toj ženi spomenik – rekao je Marin Rončević.

Dirljivo iskustvo brige i podrške koju celo osoblje ovog odeljenja Dečje Bolnice Kantrida pruža svojim malim pacijentima sa čitaocima portala Novilist.hr je odlučila da podeli Dijana Brnčić, čiji se sin Matija Katalinić lečio na tom odeljenju. Nažalost, on je prošle godine preminuo, a njegova majka je uputila molbu portalu da objavi njenu objavu.

– Želim da podelim sa javnošću da vide kakvi ljudi na tom odeljenju rade – rekla je ona.

Gde je nestao čovek?

U ovom sivilu u kojem živimo, gde smo svi nezadovoljni dugim čekanjima na preglede, liste za magnete i slične strašne pretrage, gde se med. osoblje fizički napada imam silnu potrebu ispričati drugu stranu priče.

Često se pitamo: “Gde je nestao čovek?”

Ja sam ne čoveka već ljude upoznala na mestu koje je svakom roditelju noćna mora.

Na odelenju za onkologiju i hematologiju dečje bolnice Kantrida.

Prvi susret sa dijagnozom mog sina mi je u magli… puno toga se ne sećam…. kad me sestra koja je uzimala porodičnu anamnezu pitala kako se zovem nisam se mogla setiti.

Ali zato se sećam prvog susreta sa pročelnicom tog odeljenja… prof. Jelenom Roganović.

Uvela je mene i supruga u svoju sobu i bez okolišanja nam rekla dijagnozu našeg deteta.

Osteosarkom desnog femura sa metastazama na plućima. Rekla je da statistike nisu na našoj strani ali da naše dete nije statistika.

Na moje pitanje da li će ga jako boleti odgovorila mi je: “Mama, nema tog ministra u ovoj državi koji će voziti auto od 200.000 evra a da će ijedno dete na mom odeljenju trpeti bol.”

I tu je ta žena dobila moje poverenje… život mog deteta bez straha stavila sam u njene ruke.

To je žena koja se s mojim detetom smejala… s njim plakala… koja ga je zvala svojim sinom… koja je za vreme svakog našeg boravka u Zg nazvala i raspitivala se kako smo… često van svog radnog vremena. Žena koja je mom sinu pružala sigurnost i u koju je imao ogromno poverenje. Jednom mi je rekao da kad bi dobio na lotu jedino bi Profesorici verovao da je to istina.

Ta žena je sa nama plakala kad je nalaz pokazao da metastaze nisu nestale… veselila se svakom njegovom koraku… ta žena je uvek stajala iza nas. Ta žena je moje dete ljubila.. grlila.

Kad je odlučeno da više ne mogu da ga leče na njenom licu se videla tuga. To se ne može odglumiti.

Za vreme boravka kod kuće svako jutro u 7 i 30 ona bi nazvala da proveri kako je prošla noć i da li nam nešto treba.

I održala je svoju reč. Na njenom odeljenju je uvek bilo leka koji bi mu uklonio bol a ako ga nije bilo ona bi ga nabavila.

Dr Rimac… dr koji je mom sinu rekao da je bolest napredovala i da ga oni više ne mogu lečiti. Možete zamisliti koliko je tom čoveku trebalo hrabrosti da 17-godišnjem dečku pogleda u oči i kaže mu da će umreti.

To je čovek koji je imao strpljenja da odgovara na njegova pitanja… olakšati mu da osvesti spoznaju o svom odlasku.

Dr Šerifi… žena koja je uvek sa osmehom ulazila u sobu… uvek znala da ga uteši i nasmeje ga. Jedne večeri Matija se nije osećao najbolje ona ga je umirila… utešila. A on nakon 15 min kaže: “Ja bih jeo baklave.” Gde da nađem baklave u 22 sata. Nakon pola sata u sobu ulazi dr Šerifi sa baklavama i kaže: “Ako Matija želi baklave…on će baklave i dobiti.”

Glavna sestra Marina… žena koja je flastere sa lidokainom “koji se teško nabavljaju ” nabavila u jednom danu da bi mu olakšala bol… kad mu je nabavila dekubitalni dušek samo ju je zagrlio i rekao da ga je spasila… svako jutro bi ulazila u sobu da vidi da li nam nešto treba i pozdravila nas pre nego bi otišla kući.

Sestra Kristina… nije mogla sakriti suze zbog njegovog stanja… uvek me pitala kako sam ja… da li imam nekoga ko brine za mene.

Anđeli odeljenja:

Sestra Jasenka… od prvog dana ona i Matija su imali poseban odnos. Uvek nasmešena…spremna za šalu…nosila mu domaće baklave…kad je umro poljubila ga u čelo. Da li je to posao sestre?

Sestra Nikolina…njegova prva simpatija na odeljenju. Koliko samo noćnih razgovora…samo njih dvoje znaju o čemu.

Sestra Maja….njegova druga simpatija. Uvek nasmejana i spremna na šalu.

Sestra Dijana….njegova poslednja simpatija….jer sve su one pale u zaborav i postale bivše simpatije kad se zaljubio u svoju Lorenu.

Sestra Branka…ona mu je nosila slatkiše i šunku i francusku salatu za Uskrs. Ona je samnom provela njegove poslednje trenutke..i ona ga je poljubila u čelo.

Sestre Andrea i Elena….najtežu noć su provele s nama…s toliko strpljenja i ljubavi. Hvala Vam.

Sestra Tepša…čim bi je video odmah bi mu se mokrilo jer ga je uvek terala da pije i piški.

Sestre Lana i Suzi…najkraće su ga poznavale ali su mu se uvukle u srce i uvek je bio veseo kad bi bile u smeni.

Sestre Livija i Ana koje su nažalost otišle ali uvek Vas je s veseljem i ljubavlju spominjao…”Majko moja Milena”.

Sestra Ana..plava…blaga, nežna Vaš odmeh bi uvek uneo toplinu u sobu.

Sestra Sanja koja mu je na papir pisala PIJ I PIŠAJ i zalepila na krevet.

Sestra Martina…pazite kad hodate po stepenicama u klompama.

Sestra Ljube…hodajuće veselje

Sestra Nikolina J…iako je otišla na drugo odeljenje uvek smo morali da stanemo i pozdravimo je.

Sve te sestre odrade smenu od 12 sati sa osmehom na licu.

One su brinule o meni u najtežem periodu mog života…kuvale su mi kafu..

One i lekari ovog odeljenja meni i mom sinu su skoro 20 meseci bili porodica. Niko me nikad nije grlio koliko oni. Hvala Vam na tome.

Tete čistačice: Dijana, Kristina, Doris Marija.

Hvala na toplini, strpljenju i svemu što radite na ovom odeljenju.

Tamara..hvala na svakom stisku ruke …razumevanju…što ste znala kada da ostanete a kada nas pustiti same.
I na kraju Slaven. Fizioterapeut.

Čovek koji je Matiju digao psihički i fizički onda kad mu je bilo najteže.

Čovek koji je brisao krv kad je imao rane u ustima…držao ga dok je povraćao…terao ga da vežba jače i jače..koji nije dozvolio reč NE MOGU

Čovek koji ga je masirao..kupao ..menjao pelene .

Čovek koji je uvek imao vremena za njega…njegov prijatelj…čovek koji mu je zamenio oca kad je trebalo…koji je znao sve njegove tajne pre mene. Čovek koji ga je držao za ruku dok mu je dr govorio da smo došli do kraja puta.

Evo na ovom odeljenju rade ljudi. Ne doktori..profesori …sestre i ne znam koje sve titule imaju.

To su ljudi koji ne skrivaju svoja osećanja.. suze zbog lošeg nalaza… sreću zbog dobrog nalaza.
Oni su uvek tu za svako dete i svakog roditelja na odeljenju.

I zato želim da poručim roditeljima koji su trenutno na odeljenju i onima koji će doći sutra.. za mesec dana.. godinu:

Znam da Vas je strah.. da ste ludi od brige..da Vam se svet srušio ali znajte da ste na najboljem mestu za Vaše dete i Vas. Na ovom odeljenju osim što su vrhunski stručnjaci rade LJUDI kojima je Vaše dete najvažnije.

Moram spomenuti i dr Bukvića… dr Ovluku koji je uvek bio spreman na razgovor o košarci… i dr Balića …Matija je svima pričao kako ga svaki put poljubite u čelo.

Veliko HVALA svima – napisala je ona u srceparajućoj objavi.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

MoŽda vam se svidi...