fbpx
Hej ti! Zaprati nas!
Pratite nas! Veoma smo društveni 😉
Advertisement
Advertisement

Budućnost je Sada

Published

on

Foto: pricesadusom.com / Nenad Blagojević

Kuća u Jevremovcu kod Šapca oduzima dah prolaznika (FOTO)

Neobična kuća od slame u Jevremovcu kod Šapca oduševljava svakoga ko je vidi.

Nada (40) i Milan (37), farmaceut i profesor fizičkog vaspitanja i njihovo troje dece (dva dečaka i devojčica) kažu da su se navikli na njenu „prirodnu“ atmosferu, jer su u kući od slame prezimeli već dve zime, a ovde se uselili početkom 2018. godine.

Godinu dana ranije, od kada se pročulo „da u Jevremovcu kod Šapca jedna porodica gradi ovu, današnjim generacijama nesvakidašnju kuću“, Đupovci su dospeli u žižu javnosti.

 

Na početku, postavljala su im se razna pitanja, između ostalih i „Da li oni to kopaju bazen?“, „Zbog čega im je temelj ravan, a ne trakast kao kod klasične kuće“, „Da li će trska na krovu propustiti vodu?“, „Šta rade sa snegom na krovu?“ i slično. Činilo se da su svi zaboravili da se nekada davno živelo u sličnim kućama, daleko zdravije nego danas u betonu, kao i da je ovaj tip objekta neuporedivo jeftiniji od kuće od cigle i betona.

Kad su stigle bale od slame, prolaznici su se pitali da li pravimo senjak, a onda kada je ‘nikao’ dimnjak, bilo je jasno da je to stambeni objekat. Gradnju smo počeli u aprilu 2017. godine i završili do Nove godine. Pre toga živeli smo u Šapcu, u stanu, u zgradi pored koje je baš bilo bučno. Kafići, parkinzi, gužva… Poželeli smo da odemo negde drugde, a pravi trenutak bio je period od dve godine, dok sam bila na porodiljskom sa trećim detetom. Imala sam vremena da istražujem po internetu, gledala kakve kuće postoje, a da nisu skupe. U to vreme smo otplaćivali kredit za stan i bili smo pri kraju“, seća se Nada za portal Priče sa dušom.

Cilj im je bio da odu iz grada i da naprave jednostavnu i funkcionalnu kuću, od prirodnih materijala. Došli su do arhitekte Vuka Krstića koji je specijalizovan za kuće od slame i koji je među prvima još 2013. za svoju porodicu napravio takav objekat. U Jevremovcu su kupili plac i njihov san je počeo da se ostvaruje.

„Ja sam želela brvnaru od oblica, sa izolacijom od debelih balvana, ali je bila preskupa. Na kraju smo odabrali kuću od slame, u kojoj su zidovi od bala slame, umetnuti između drvenih greda, i izmazani blatnim malterom u tri sloja sa obe strane. Krov je od trske, kuća je uglavnom od drvene konstrukcije i malo je podignuta soklom od cigle. Ovde je sve prirodno osim betonske ploče i hidroizolacije koju čine bitulit i kondor“, objašnjava Nada.

 

Struju dobijaju od sunčeve energije, preko solarnih panela. Tu su i kolektori za zagrevanje vode u bojleru. Voda im stiže sa bunara. Greju se na drva, preko peći sličnoj raketnoj, koju su sazidali po nacrtima organizacije „Uzume“ iz Francuske. Izolacija je dobra, a kako kažu, do polovine februara ove godine potrošili su svega tri kubika drva. Nemaju televizor, ali imaju računar i internet. Hranu spremaju u peći na drva i na šporetu na plin.

Kuća ima 120 kvadratnih metara (po 52 u prizemlju i na spratu) kao i 16 kvadratnih metara na verandi, pod staklom.

„Naši roditelji su bili pomalo skeptični, sve ovo im je bilo neobično. Ljudi u Srbiji jednostavno nisu navikli na takav način gradnje“, kažu Đupovci i prisećaju se kako su napravili korak napred i krenuli od nule.

„Imali smo zamisao, ali ne i znanje o ovakvim kućama. Gledali smo da što više poslova obavimo sami, da ne moramo da plaćamo majstore, pa smo bili i armirači, zidari, tesari i moleri. Kako smo imali dobrog arhitektu koji nam je dao planove sa svim mogućim merama, samo smo pratili njegova uputstva i maltene sve sami završili. Milanov otac i deda su nam davali poneki savet, a u pomoć su dolazili i naši drugari i komšije“, nastavlja Nada da pojašnjava.

„Bilo je teško da uopšte pomislimo da ćemo jednog dana napraviti, a kamoli živeti u ovakvoj kući. Glavni pokretač bio je trenutak kad smo dobili decu i počeli da živimo u centru grada, kad su nas obaveze toliko zaokupile da smo shvatili da moramo ili da se zaustavimo, ili da usporimo ili da se vratimo nazad. Drugog rešenja nije bilo“, nadovezuje se Milan.

Sagovornici „Priča sa dušom“ kažu da je život poslednjih godina u Srbiji postao previše ubrzan, da ljudi jure za novcem, da su mnogi „upali u mašineriju i da moraju neprekidno da rade“, zbog čega se zanemaruju porodične vrednosti.

 

„Radno vreme nije kao nekad, sada je celodnevno, ljudima je svega preko glave, odu ujutru, a vraćaju se kući u šest, sedam uveče, ne znaju da li ručaju ili večeraju, ne vide svoju decu po ceo dan, koja su zbog toga prepuštena sama sebi. Mi smo želeli to da presečemo, da kažemo ‘dosta nam je svega’ i da se žrtvujemo. Nažalost, mnogi ljudi danas nisu spremni da podnesu ni tu ‘malu žrtvu’. Ipak, nikoga ne možete naterati na silu da to uradi, želja za promenom mora da se javi u čoveku“, kaže Nada za „Priče sa dušom“.

Čega ste se odrekli zbog života na selu?

„Ne žalimo mi za gradom. Ali, na primer, kada koristite solarne panele, onda ne možete da imate struju u svakom trenutku, odnosno ne možete da upalite deset uređaja odjednom. Potrebno je napraviti raspored aktivnosti, ali vas to ništa ne košta. Imamo i baterije koje akumuliraju struju, pa stvorimo zalihe i za 15 dana. Život na selu i u prirodi je prijatan, ustajemo rano, a isto tako u zimsko vreme idemo ranije na spavanje. Sa takvim načinom života, biološki sat se pomera i usklađuje. Normalno je da u gradu ljudi ležu kasnije jer sve sija do ponoći i duže“, slažu se Milan i Nada.

 

Jedan deo placa od 11 ari posvetili su bašti, a planiraju da kupe kokoške i jednu kozicu. Deca su se uveliko navikla na život na selu, na svež vazduh, na boravak na imanju. Najstariji sin ide u seosku školu. Nada kaže da im je cilj bio da decu naviknu na prirodu, na šumu, na zdravo.

„Kao devojčicu, otac me je često vodio na Cer, gde imamo dosta zemlje i šume. Želela sam da tu ljubav prenesem i na svoju decu. Dok sam bila na porodiljskom, imala sam vremena za razmišljanje, vremena da malo usporim i razmišljam. Shvatila sam da deca u gradu nisu srećna: leti im je prevruće, a zimi nemaju kud. Na selu naša deca imaju svoje dvorište, a imaće i svoje životinje, naučiće kako se gaje biljke, vratiće se našim korenima.“

„Želimo da ih osposobimo da u slučaju teških vremena mogu sami sebi da obezbede hranu i da nauče da gaje životinje. Želeli smo svi da se vratimo malo unazad, uprkos svemu“, izjavili su Nada i Milan za „Priče sa dušom“ i pozvali zainteresovane da im se pridruže ovog proleća na radionicama na kojima će pokazati kako se gradi kuća od slame.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement

Da prirodne nauke poput fizike i hemije nisu bauk za svu decu pokazao je Zoran Samardžić, 19-godišnji dečko koji je u svom selu Do, na vrelu Bregave,napravio mini-hidrocentralu.

Kako kaže Zoran, u ovom selu su česti prekidi u snabdevanju električnom energijom. Zoran je to rešio svojim “Đerdapom“.

 

“Moj mini Đerdap je zapravo mikroelektrana, obnovljiv izvor energije”, kaže Zoran, i dodaje da je uglavnom radio sam, ali da su mu stručnjaci pomogli oko sklapanja nekih delova. Njegova struja sada osvetljava kuću i dvorište.

Ovo je njegov najozbiljniji projekat do sada, za koji mu je trebalo mesec dana. Takođe je dosta koštao, pa su sva ušteđevina i višemesečni džeparci otišli u kupovinu delova.

“Od Zoranove struje može svašta, daje napon od 12V i 90 ampera, na njoj može da radi 5.000 sijalica. Nema troškova i, što je najvažnije, nema zagađenja sredine”, rekao je mladi zaljubljenik u fiziku.

Za struju se zainteresovao još u osnovnoj školi: sve je počelo od sklapanja automobila na daljinsko upravljanje, igračaka i mobilnih telefona. Na jesen počinje studije elektrotehnike kako bi jednog dana napravio pravu, veliku hidrocentralu.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

Jelena Ivančić, učenica trećeg razreda Matematičke gimnazije, apsolutna je pobednica Evropske matematičke olimpijade, ali je i ekipa Srbije koja je učestvovala na ovom takmičenju ostvarila izvanredan rezultat.

Kako je saopštilo Društvo matematičara Srbije, Jelena je osvojila svoju treću zlatnu medalju i jedina od 196 takmičarki ostvarila maksimalan broj poena na takmičenju koje je ove godine održano u Kijevu.

odseća se da je mlada matematičarka i prošle godine ostvarila maksimalan broj poena na Evropskoj matematičkoj olimpijadi za devojke, ali tada nije bila jedina sa takvim rezultatom. Srebrnu medalju osvojila je Tamara Ponjavić, a bronzane Milica Vugdelić i Maja Cvetković. Ekipu su i ove godine vodili dr Miloš Stojaković sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i dr Sonja Čukić iz beogradske Matematičke gimnazije.

– I ostale članice ekipe ostvarile su vrlo dobre rezultate, tako da je ekipni plasman ponovo odličan: podela četvrtog mesta u zvaničnoj evropskoj konkurenciji, odnosno petog, ako se računaju i gostujuće ekipe – dodaje se u saopštenju.

 

Iz Društva matematičara Srbije podsećaju i da Jelena Ivančić ne pobeđuje samo u konkurenciji devojaka. Kako navode, prošlog vikenda bila je apsolutni pobednik na 13. Srpskoj matematičkoj olimpijadi za učenike srednjih škola.

ada se našla ispred svojih drugara, matematičkih vanzemaljaca, kako su ih nazvali, Pavla Martinovića i Alekse Milojevića, osvajača zlatnih medalja sa prošlogodišnje Međunarodne matematičke olimpijade.

Devojkama je na sjajnom uspehu čestitala državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

– Naše mlade matematičarke još jednom su pokazale ne samo da Srbija ima sjajne talente, već i da je neophodno prevazići predrasude o rodnoj predodređenosti u ovoj oblasti – poručila je Matićeva.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

“Zašto preopteretiti tijelo koje nas služi? Jedem dva puta dnevno i izbjegavam sve namirnice koje stvaraju kiselinu.”

Svuda u svijetu ljudi se danas slažu da je Nikola Tesla jedan od najplodnijih i najkreativnijih duhova koje je čovječanstvo ikada imalo.

Na svojim velikim projektima radio je do samog kraja života, jednako energičan i fokusiran.

Iako znamo da je dio energije čuvao asketskim, ase*sualnim i povučenim načinom života, ipak ostaje divljenje pred oštrinom duha genijalnog znanstvenika i u godinama duboke starosti.

Dio odgovora na pitanja o stanju uma i tijela koji su dostigli nadljudski nivo sposobnosti i svježine pronaći ćemo u intervjuu 77-godišnjeg Nikole Tesle kojeg je dao 1933. godine.

Najvažnije navike stječu se u mladosti

Tesla je vjerovao da je u životu najbitniji početak, u smislu da je važno one najbitnije navike steći u ranoj mladosti.

„Stanje našeg tijela i duha u starosti u potpunosti je svjedočanstvo o tome kako smo proveli našu mladost. Tajna moje današnje snage i vitalnosti leži u činjenici da sam u mladosti, kako bi se reklo, živio životom bez poroka“, rekao je Nikola Tesla tada.

Taj život pun vrlina bio je nužnost za nekoga tko je od rane mladosti sebi postavljao velike ciljeve i tko je znao da samo obuzdavanjem drugih strasti i apetita može ostvariti svoje snove i raditi u dubokoj starosti.

To je podrazumijevalo strogu disciplinu:

„Ne želim nikakav odmor, nikakav prestanak teškog rada. Kada bi ljudi birali posao u skladu sa svojim temperamentom, ukupna količina sreće na zemlji bila bi nemjerljivo veća“, smatrao je genije.

Kako je Tesla planirao dugovječnost?

„Mnogi su tužni i depresivni zbog kratkoće života. Kakva je svrha pokušaja da se bilo što postigne, pitaju se oni. Život je prekratak, ne možemo živjeti dovoljno dugo da bismo dovršili naše poduhvate. Ljudi bi mogli značajno produžiti trajanje svojih života ako bi se potrudili. Ljudi čine toliko toga što popločava njihov put do prerane smrti“, istaknuo je Tesla.

Zaista, na mnogo načine činimo sebe neproduktivnima. Između ostalog i lošom prehranom. Evo kako je Nikola Tesla razmišljao o navikama vezanim za prehranu.

„Prije svega, mi jedemo previše, ali to smo već toliko puta čuli. I jedemo pogrešnu vrstu hrane i pijemo pogrešnu vrstu tekućine. Najviše štete nanosi prejedanje i nedostatak vježbe, što stvara toksično stanje u tijelu i čini nemogućim odbacivanje nakupljenih otrova“, vjerovao je poznati znanstvenik.

Tesla je pio puno vode i mlijeka i vodio računa o svom trbuhu. Što su bili glavni sastojci njegove prehrane?

„Zašto preopteretiti tijelo koje nas služi? Jedem dva puta dnevno i izbjegavam sve namirnice koje stvaraju kiselinu. Većina ljudi jede previše mahunarki koje sadrži urinsku kiselinu. Iako je riblje meso dobro za mozak, ono stvara vrlo jaku kiselu reakciju zbog velike količine fosfora. Kiselost organizma je naš najveći neprijatelj u starosti.”

Da izbjegava meso, Tesla je potvrdio u još jednom intervjuu iz 1935. godine:

„Izbjegavam sve stimulanse. Skoro pa u potpunosti izbjegavam meso. Uvjeren sam da će za manje od jednog stoljeća kava, čaj i cigarete izaći iz mode. Alkohol će, ipak, i dalje biti u upotrebi“, predviđao je Tesla (Tesla je bio poznat po tome što bi gotovo svakodnevno popio malo viskija).

Također, Tesla je bio i veliki pobornik krumpira.

„Krumpir je odličan i trebalo bi ga jesti svakodnevno. On sadrži dragocjene mineralne soli i ima neutralizirajuće svojstvo“.

Tesla i vježbanje

Također, Tesla je poznat i kao veliki pobornik vježbanja.

„Vjerujem da treba puno vježbati. Ja hodam osam do 10 milja svakog dana i nikada ne uzimam taksi ili druga prijevozna sredstva kada imam vremena da koristim snagu svojih nogu. Također, vježbam i kroz kupanje svakog dana, jer smatram da je to vrlo važno. Koristim toplu kupku nakon koje se dugo tuširam hladnom vodom.“

Tesla poznavao i tajne starodrevne znanosti joge, kao i da je dobar dio života upražnjavao neke od jogičkih vježbi.

Da je Nikola Tesla vježbao pranajamu ili jogijsko duboko disanje, svjedoči njegov prijatelj i životopisac John O’ Nill u knjizi “Nenadmašni genije – život Nikole Tesle”, objavljenoj 1944. godine:

“Pronašao je da je cijelog svojeg života osjećao neki neobičan doživljaj kada god bi duboko disao. Kada god bi duboko disao, obuzimalo ga je osjećanje lakoće, kao da mu je tijelo izgubilo težinu i može letjeti kroz zrak samo snagom njegove volje. U dječaštvu nije spoznao da je u tom pogledu bio neobičan.”

Spavanje Nikole Tesle

Teslin strogi dnevni režim kulminira u navici spavanja, koja se kosi s upozorenjima doktora i zdravstvenih organizacija o neophodnosti da se spava osam sati svakoga dana.

„Spavanje? Ja rijetko kada spavam. Dolazim iz obitelji dugovječnih ljudi, koji su poznati po tome što nisu puno spavali. Nadam se da ću dostići rekord mojih predaka i da ću živjeti bar 100 godina. Moje nespavanje me ne brine. Nekada odspavam sat vremena. Povremeno, ipak, na svakih par mjeseci, odspavam po 4 do 5 sati. Onda se probudim u potpunosti napunjen energijom, kao baterija. Nakon takve noći, ništa me ne može zaustaviti. Tada osjećam ogromnu snagu. Ne postoji sumnja oko toga da je san obnovljivač, davatelj života, da on povećava energiju. S druge strane, ne vjerujem da je on neophodan za nečije zdravlje, naročito ako je to netko tko po navici malo spava“, objasnio je slavni znanstvenik.

Sa 77 godina, Tesla je govorio ovako:

„Imam pravo svjedočanstvo o svom zdravlju. U životu se nisam bolje osjećao. Energičan sam, snažan, u potpunoj kontroli nad svojim mentalnim sklopom. Ni u najboljim godinama nisam posjedovao energiju koju posjedujem danas. I što je još važnije, za rješavanje problema koristim samo dio energije kojom raspolažem, zato što sam naučio kako da je čuvam. Nasuprot raširenom vjerovanju, posao postaje lakši u starosti, samo ako su ljudi dobrog zdravlja. Oni su naučili tijekom godina kako doći do cilja koristeći najkraći put“, zaključio je Tesla davne 1933. godine.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

Jelena Ivančić, učenica trećeg razreda Matematičke gimnazije iz Beograda, osvojila je zlatnu medalju na Evropskoj matematičkoj olimpijadi za devojke koja je ove godine održana u Kijevu, saopštilo je Društvo matematičara Srbije.

Kako se navodi u saopštenju, to je za Ivančić treća zlatna medalja, s tim da je ovaj put apsolutna pobednica Olimpijade, jer je jedina od 196 takmičarki ostvarila maksimalno moguća 42 poena. Ona je i prošle godine imala isti broj poena, ali tada nije bila jedina s takvim rezultatom.

U ekipnom plasmanu matematička ekipa iz Srbije je podelila 4. mesta u zvaničnoj evropskoj konkurenciji, odnosno 5. ako se računaju i gostujuće ekipe.

Uz Jelenu Ivančić, ekipu su činile još dve učenice Matematičke gimnazije iz Beograda – Tamara Ponjavić i Milica Vugdelić, kao i Maja Cvetković, učenica gimnazije “Svetozar Marković” iz Niša.

Ekipu su vodili dr Miloš Stojaković (PMF, Novi Sad) i dr Sonja Čukić (Matematička gimnazija, Beograd).

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

MoŽda vam se svidi...