fbpx
Hej ti! Zaprati nas!
Pratite nas! Veoma smo društveni 😉
Advertisement
Advertisement

Put u Plus

Published

on

Po broju doktora nauka i državnih reprezentativaca selo Gajdobra u Opštini Bačka Palanka jedinstveni je fenomen na prostorima bivše Jugoslavije. Iz njega potiče 39 doktora nauka, od čega su 19 univerzitetski profesori. Selo je dalo tri akademika i svetski priznatog aforističara. Dres sa državnim grbom nosilo je čak 37 žitelja Gajdobre.

Selo sa oko 2.600 stanovnika nema srednju školu, a ipak ih zovu Srpska Sorbona. Potomci hercegovačkih kolonista ponosno ističu da nose njihovu bistrinu i gorštačku veštinu.

 

– U Gajdobri postoji nešto što je onaj starogrčki agon. Stalna potreba za nadmetanjem, za postizanje više ciljeva, za takmičenjem, za uzdizanjem, za uzrastanjem u svojim oblastima – navodi prof. dr Jovo Radoš, bivši predsednik Karate saveza Jugoslavije.

Tačno znaju ime svakog doktora nauka ili sportiste, pa čak i onih čiji su roditelji odavde.

– Ogroman je broj, preko osamnaest repreznentativaca u rukometu. Što se tiče košarke, tu su najpoznatiji igrači Mirko Milićević, Nemanja Bjelica, Vladimir Lučić – ističe Stojan Dangubić.

Decenijama postižu poene za Srbiju, a tek ove godine dobiće prvu sportsku halu.

– Da se posvetimo tome da otvorimo neku školu rukometa, da dovedemo sadašnje i bivše reprezentativce da malo rade sa decom – kaže Rajko Prodanović, bivši reprezentativac Srbije u rukometu.

 

U Gajdobri ima nekoliko fabrika koje zapošljavaju oko 1.200 ljudi. Najveća proizvodi 70 miliona čarapa godišnje i sve izvozi. Stopa nezaposlenosti je na minimumu.

– Ne radi samo onaj ko neće. I uvozimo radnu snagu, tako da ogroman broj radnika dolazi iz okolnih mesta – napominje Stojan Dangubić.

U Gajdobri se još pripoveda o starom zavičaju a obraz svakog doma pažljivo se čuva.

– Potomstvo pamti svoje pretke, jer gde nema te veze potomstva i predaka, onda sve propada – ističe Jovo Radoš.

Nema značajnije stvari za stanovnike Gajdobre, nego da se pohvale da u tom selu „majka i dalje rađa sokolove“.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
FOTO: Blic.rs

Hrabra vaspitačica spasla devojčicu

Dvogodišnja Vasilisa Janković ostala je živa samo zahvaljujući prisebnosti i hrabrosti vaspitačice Marije Simić (27) i njenih koleginica iz vrtića „Čarobna kućica“ u Beogradu.

Prava drama u obdaništu, kada je devojčici naglo pozlilo i kada je gotovo prestala da daje znake života srećom se nije pretvorila u tragediju.

Vaspitačica Marija priča za “Blic” o danu koji će joj zauvek ostati u sećanju.

Roditelji su ujutru doveli blizance Vasilisu i Vladimira. Malo posle doručka, dok sam obuvala decu da ih izvedemo napolje, koleginica me pozvala i rekla da joj Vaska izgleda čudno. Pogledala sam i videla dete koje se njiše kao da je veoma pospano. Pipnula sam je i osetila da je neprirodno hladna dok su joj sa čela izbijale graške znoja.

Marija je pokušala da razbudi devojčicu koja je u njenim rukama polako klonula.

– Prvo sam pozvala njenu mamu Bojanu. Vasku sam odnela u kupatilo i umila je, nakon čega se ona malo razbudila. Koleginica Ivana je odvela decu napolje, a Jela i ja smo ostale sa Vaskom. Zamenica direktorke je zvala Hitnu pomoć jer je devojčica već tonula dublje u san – priča vaspitačica.

 

Marija je dete držala u naručju sve vreme da joj ne dozvoli da zaspi.

– Dozivala sam je: „Vaska, Vaska“ da bi bar na tren otvorila okice, ali uzalud. Znala sam samo da ne smem da se uplašim, da moram da ostanem pribrana. Skinula sam joj mokru haljinicu i brisala je peškirom. Uzela sam živin toplomer i mislila da ne radi kada se živa nije ni makla. Premrla sam kad se na digitalnom toplomeru pojavila brojka 33,9.

Marija i koleginica na smenu su držale dete, plašeći se da ne zaspi.

– Prvo je stigao Vaskin tata Darko, dozvao ju je i ona je otvorila oči, pokušavajući da pruži ruku ka njemu. Samo nekoliko minuta kasnije, kada se pojavila mama Bojana, ona više nije reagovala. Uzalud smo pokušavali da je probudimo, dete je nestajalo u našim rukama – drhtavim glasom priča Marija.

Kako kaže, u tim trenucima kao da su se odvijale dve paralelne stvarnosti.

– Iz bašte su se čuli zvuci dečje igre dok se samo nekoliko metara dalje u dvogodišnjem detetu gasio život.

Narednih 10 minuta, koliko je Hitnoj pomoći trebalo da dođe, prestravljenim ljudima su se nizali kao sati.

– Ni tehničar ni lekarka nisu mogli da joj nađu venski put, toliko su joj se vene povukle. Više od pet puta su pokušali da je ubodu, a onda je doktorka rekla roditeljima: “Izvinite što ovo gledate, ali ona kao da nema vene, moram da radim napamet“. I to je najstrašniji trenutak u mom životu. Donela sam ćebe da je umotaju jer je već bila hipotermična – govori Marija sa suzama u očima.

 

Kao u najgorem filmu, vrata od vozila Hitne pomoći zatvorila su se pred njenim očima i u Tiršovu odvela Vasilisu, maltene bez pulsa i disanja.

– Na kapiji vrtića stiglo me je sve. Dotad sam sebi govorila da je najbitnija Vasilisa, ali svi smo ljudi, nisam više mogla da izdržim.

Mama Bojana je kasnije nazvala Mariju – u Tiršovoj su im rekli da su im doneli polumrtvo dete.

– Imala je hipotermiju i hipoglikemiju, šećer joj je bio 1,9. Oko nje se po prijemu u Tiršovu stvorilo 10 lekara u neverici. Tek kada su javili da se povratila, da će biti dobro, mogla sam da odahnem. Danas smo sve opet plakale jer smo posle ovog predugog vikenda videle Vladimira, njenog brata blizanca – kaže Marija.

Mama Bojana: Spasila joj je život

Vasilisa je rođena sa hemangiomom na licu i imala je samo mesec i po dana kada je počela da pije lekove. Majka Bojana juče je za “Blic” objasnila da su joj lekari rekli da je samo pravovremena reakcija Marije i koleginica, koje nisu dozvolile detetu da zaspi i potpuno obamre, spasila život njenoj ćerkici.

– Vasilisa je provela ceo vikend na intenzivnoj nezi, ali sada se oseća dobro i uskoro će kući – kaže mama Bojana.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...
FOTO: Novosti.rs

NIŠLIJKA Nikolina Ranđelović (4) tek što je bila napunila dve godine suočila se sa teškom bolešću, dijagnostikovan joj je neuroblastom, jedno od najtežih malignih oboljenja kod dece.

Posle dvogodišnjeg lečenja u Srbiji, Americi i Italiji konačno su stigle dobre vesti. Njena borba za život ujedinila je Srbiju i dijasporu jer je lečenje bilo dugotrajno i skupo.

-Lečenje nije bilo jednostavno ni lako. Podrazumevalo je seriju hemioterapija kojima je Nikolina podvrgnuta, operativno otklanjanje tumora iz predela grudnog koša, a kasnije i presađivanje kostne srži.Zbog izuzetno specifične pozicije tumora i rizika operacija je morala da bude obavljena u Đenovi- prenosi nam Milan Ranđelović koji je pun zahvalnosti prema svima koji su pomogli da Nikolina ozdravi. – Zakazan nam je kontrolni pregled za 15. jul u Đenovi, ali nam je sada malo lakše, jer je i to uračunato u cenu odlaska na lečenje.

 

-Ovom prilikom se zahvaljujemo svima, od Humanitarne fondacije “Budi Human” – Aleksandar Šapića sakupljeno 165.000 evra, a Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je platilo deo lečenja u iznosu od 115.000. Bez svih njih ne bismo mogli mnogo toga da uradimo. Izdvojili su vreme i novac da pomognu – kaže Milan.

POMOGLI

PORED niških javnih preduzeća “Vodovod”, “Elektrodistribucija”, “Parking servis” pomogle su i privatne firme i opština Palilula. Banka dobročinstava i Marina Adamović, Bum radio 018 kao i Gradski Portal 018. Jutjuberi Muđa i Ćale iz Požarevca su 12 sati radili lajv za Nikolinu, Baka Prase je lično doneo novac nakon što je organizovao akciju…

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...
FOTO: lovesensa.rs

Najsnažnije oružje protiv stresa je naša sposobnost da izaberemo jednu misao, a odbacimo drugu.

Vi ste jedina srećna osoba koju poznajem”, rekao je jedan čovek Vilijamu Džejmsu, američkom filozofu i psihologu. “Uvek vam je osmeh na usnama, čak i kada se suočavate s najvećim teškoćama.”

“Ne smešim se ja zato što sam srećan”, odgovorio je Džejms. “Ja sam srećan zato što se uvek smešim.”

Kratka priča koju je Paolo Koeljo objavio na svom blogu 26. decembra 2014. godine predstavlja nam, u najkraćem, filozofiju čuvenog američkog “filozofa sreće” koji je verovao da nas upravo sreća motiviše i čak možda predstavlja ključ ljudske evolucije.

Citati Vilijama Džejmsa (1842-1910) predstavljaju snažne motivatore u preuzimanju kontrole nad sopstvenim životom, a za vas smo odabrali deset “najsensičnijih”….

1. Pesimizam vodi slabosti, optimizam nam daje moć.

2. Najsnažnije oružje protiv stresa je naša sposobnost da izaberemo jednu misao, a odbacimo drugu.

4. Ponašajte se kao da vaše ponašanje može sve da promeni. Jer može.

5. Zdrav razum i smisao za humor su iste stvari, samo što se kreću različitom brzinom. Smisao za humor je, zapravo, zdrav razum, samo pleše.

6. Najveće otkriće moje generacije jeste da ljudsko biće može da izmeni svoj život menjajući svoje ponašanje.

7. Budite spremni da prihvatate. Prihvatanje onog što se dogodilo je prvi korak u prevazilaženju posledica bilo kakve nesreće.

8. Učinite svakog dana po jednu stvar koju biste radije izbegli. Zahvaljujući tome, bićete spremni da podnesete pritisak kad se ukaže neophodna potreba da nešto slično uradite.

9. Upravo naš odnos na samom početku teškog zadatka određuje, više nego bilo šta drugo, uspešan ishod.

10. Umeće mudrosti svodi se na umešan izbor onoga što treba prevideti.

 

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

Poznati neurohirurg Aleksander Vlad Ćirije kaže da bez sledećih 10 stavki teško da ćete ostvariti ovaj cilj.

1. Ko ustaje rano, sigurno će biti zdrav Budite se što ranije, ako možete i sa prvim petlovima. Svakako, 9 sati je krajnja granica za buđenje, jer ćete u suprotnom celog dana zevati i biti umorni.

2. Svež vazduh garantuje zdrav mozak Što više vremena provodite na svežem vazduhu i što češće luftirajte prostorije u kojima boravite. Mozak mora da dobija dovoljno kiseonika!

3. Kretanje znači život Na poslu pauzu iskoristite za šetnju, čak i za lagane vežbice. Čitavo telo će vam biti zahvalno, a vi ćete se bolje osećati!

4. Dobar dan počinje jutarnjim tuširanjem Razbudićete se, osvežiti, podići duh i suzbiti depresiju!

FOTO: infpult.info

5. Doručak je vreme za potpuni odmor Prvi obrok treba jesti u tišini, bez novina, televizije, mobilnog telefona. Fokusirajte se samo na hranu – i brzo ćete popraviti varenje.

6. Zdravlje u šoljici Čaj ili kafu pijte polako, nikako ne “zavrat” i na brzinu. Isto kao i sa doručkom, popijte šoljicu omiljenog toplog napitka bez distrakcija sa strane.

7. Smejte se Što češće to bolje! Mozak možete lako da prevarite – nasmešite kao signal da je sve u redu, čak i ako nije, i mozak će sniziti nivo hormona stresa u telu!

8. Ručak mora da bude lagan Podelite porciju ručka sa prijateljem, kao što stara izreka kaže. Bolje i da ostanete malčice gladni nego da se prejedete. Ne terajte telo da radi nepotreban posao!

FOTO: infpult.info

FOTO: infpult.info

 

9. Večera još laganija od ručka Opet ćemo citirati staru izreku: “Večeru dajte neprijatelju”. Večernji obroci treba da budu najlaganiji mogući, jer ne bi trebalo unositi hranu koja je teška za varenje, poput mesa i masne hrane. Pustite telo da se odmori. Takođe, uveče ne bi trebalo piti alkohol, jer će vam uništiti san.

10. Spavanje je svetinja U modernom društvu većina ljudi spava malo kako bi imali što više vremena za obavljanje različitih aktivnosti. Ali, ovo je potpuno pogrešan pristup, jer spavanje je jednako važno kao i hrana i vazduh. U krevet morate najkasnije u ponoć, upozorava dr Aleksander.

Podijelite ovu priču sa prijateljima! 😉
Advertisement
Nastavi da čitaš...

MoŽda vam se svidi...